Наши односи са другима (наше интерперсонално функционисање), најчешће су обојени емпатијом, самопоштовањем или агресивношћу. Танка је граница међу овим аспектима личности и присутна је јака узрочно-последична веза у одређеним, најчешће стресним, ситуацијама за појединца. Емпатија и агресија се развијају у раном детињству, а кључну улогу има васпитање. У складу са тим, деца се од најранијег узраста (и пре 4-те године), морају од стране родитеља/старатеља, оснаживати за “улазак у туђу кожу”, “ходање у туђим ципелама”, објаснила је ученицима 7/2 одељења, Данка Јањић Крстић, психолог наше школе. Кроз бројне примере ученици су увидели да разговор “лечи” и да је сваки проблем решив уколико га делимо са емотивно интелигентном, емпатичном особом, при чему тим социјалним вештинама свако од нас треба да тежи.